Stručno mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada je pre šest godina ukazalo da je neophodna brza intervencija kako bi se sprečilo dalje propadanje objekta
Jedan od najimpozantnijih objekata u centru Novog Sada stambeno-poslovni objekat „Vatikan“ godinama unazad propada. Ova velelepna trospratnica orijentisana je ka tri ulice – Katoličkoj porti, ulici Mite Ružića i ulici Laze Telečkog, i obuhvata četiri stambene zajednice. Valorizovana je kao zgrada od posebne vrednosti u prostorno kulturno-istorijskoj celini Staro jezgro Novog Sada.
Stručno mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada je pre šest godina ukazalo da je neophodna brza intervencija kako bi se sprečilo dalje propadanje objekta. Pored propadanja fasade sa ulične strane, stručna služba Zavoda utvrdila je da je stanje potkrovnih venaca sa ulice, oluka i olučnih vertikala, svih limarskih radova na dvorišnom delu i krovu zgrade Mite Ružića 2, kao i pojedinih dimnjaka „u dosta lošem stanju“.
Juna 2022. godine na sednici Skupštine grada usvojen je Program sprovođenja mera tehničke zaštite na kulturnim dobrima i dobrima koja uživaju prethodnu zaštitu u gradu Novom Sadu, u koji je uvrštena i Palata Vatikan sa naznakom „obnova fasade“. Palata i dan-danas čeka na početak radova.
„Odobreno je da se izdvoje sredstva, ali realizacije nema”, kaže za VOICE Dobrivoje Simić, bivši upravnik dve stambene zajednice u sklopu Palate.
Novinari portala VOICE istražili su zašto radovi obnove nisu započeti ni nakon tri godine od usvajanja Programa.
Da li je zgrada bezbedna?
Deo stanara stambene zajednice Katolička porta 6 smatra da loše stanje navedenih elemenata ovog stambeno-poslovnog objekta, a naročito fasade, predstavlja veliku opasnost po njih, ali i po prolaznike koji svakodnevno u velikom broju cirkulišu u blizini objekta.
Stanar Andrija Racić za VOICE ističe da je otpadanje dela fasade sa njegovog balkona moglo za posledice imati ozbiljne povrede nekog od prolaznika. Srećom, tom prilikom niko nije povređen.
„Za mene je to bio problem estetskog manira, ali s obzirom na to da živimo iznad jednog restorana, koji mnogo ljudi posećuje, moglo je doći do tragedije. Ipak je u pitanju armirani beton“, naglašava on.
„Čini se da je sve što je urađeno, a toga je vrlo malo, urađeno isključivo da bi se otklonila najočiglednija opasnost“, dodaje Andrija, na šta se nadovezuje i jedan od komšija.
„Znamo za reparaciju komšijinog balkona, on je u više navrata saniran. Međutim, čini se da se taj problem uporno vraća“, objašnjava Filip Mirković, takođe stanar Palate Vatikan.
Novinari VOICE-a sproveli su neformalnu anketu u kojoj su stanari viših spratova, nasuprot ugrožavanju bezbednosti, naveli poteškoće poput prokišnjavanja, sa kojima se suočavaju u sopstvenim stanovima. Na isti način, zbog dotrajalih oluka dolazi do zakišnjavanja potkrovnih venaca i pogoršavanja postojećih oštećenja.
Sa druge strane, Radenko Pavlović, bivši upravnik Katoličke porte 6 i stanar samog objekta, smatra da nema razloga za brigu.
„Fasada nije u stanju obrušavanja. Situacije poput otpadanja delova maltera su izolovani slučajevi i rezultat su neodržavanja“, tvrdi on.
„Vrtimo se u krug godinama“
Zakon o kulturnim dobrima nalaže vlasnicima i korisnicima kulturnih dobara njihovo održavanje, prema merama tehničke zaštite dobijenim od ustanova zaštite, odnosno Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Profesionalni upravnik Dobrivoje Simić koji je rukovodio dvema stambenim zajednicama Palate Vatikan, tokom svog mandata obraćao se, pored Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, različitim institucijama koje bi mogle obezbediti subvencije za sanaciju oštećenih elemenata, s obzirom na to da stambena zajednica ne bi sama mogla da u potpunosti isfinansira radove, ali i zato što je u pitanju spomenik kulture.
Kako su iz Zavoda više puta i naveli, „Zavod za zaštitu spomenika kulture je stručna ustanova koja ne raspolaže sredstvima za obnovu objekata, već u okviru svojih nadležnosti, definisanih zakonom, pruža svaku vrstu stručne pomoći kako bi se ovakvi objekti primereno čuvali i održavali“.
Zavod je 08. 10. 2019. godine dostavio Uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite na zahtev Simića, tadašnjeg upravnika stambene zajednice Mite Ružića 2, ali kada je zajednica zatražila da se izrade predmer i predračun radova, odgovor je bio da je to „složen posao“.
„Izrada kompletnog projekta za sanaciju krovne konstrukcije zgrade je složen stručni posao. Zavod je, međutim, do maksimuma uposlio sve svoje raspoložive stručne i radne kapacitete za izradu projekata obnove za koje je Grad opredelio sredstva na osnovu usvojenog Programa. Stoga zasada nismo u mogućnosti zbog preobimnog posla, da radimo projekte i van ovog programa, te se ne možemo odazvati na vašu molbu“, navodi se, uz uput da zajednica angažuje jednu od projektnih kuća da na bazi uslova koje određuje Zavod izradi potreban projekat.
„Jasno je da je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada nadležan da pripremi dokumentaciju, ali sredstva izdvaja Grad Novi Sad“, napominje Dobrivoje Simić, objašnjavajući dalje korake koje su preduzele dve stambene zajednice kojima je rukovodio – Mite Ružića 2 i Laze Telečkog 9.
Upravnik se u naredne dve godine obratio Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije sa molbom za kompletno finansiranje ili subvenciju za sanaciju krova i fasade zgrade u Mite Ružića 2, kao i Otvorenoj kancelariji, a potom i Gradskoj upravi za finansije, koja je u odgovoru navela da je molbu prosledila Gradskoj upravi za imovinu i imovinsko-pravne poslove, dodajući da je u njihovoj nadležnosti održavanje nepokretnosti u javnoj svojini.
Od ove nadležne institucije stigao je dopis koji konstatuje da nema posebnih delova koji su u javnoj svojini Grada Novog Sada, te da skupština stambene zajednice donosi odluku o visini naknade za investiciono održavanje zajedničkih delova zgrade, i da je molba prosleđena Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada.
„Svi su davali neke odgovore, na kraju nema realizacije, a mi se vrtimo u krug godinama”, dodaje Simić u vezi sa zahtevima koje su stambene zajednice upućivale.
Obnova zgrade je javni interes
Zajedno sa upravnikom, molbe je Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, Gradskoj upravi za finansije, kao i Skupštini grada, tokom 2021. godine uputio i župnik-dekan Rimokatoličke župe Ime Marijino, Želer Atila, polazeći od navoda da je Župa kao vlasnik svih poslovnih prostora u prizemlju objekta, izuzev jednog, spremna da doprinese sanaciji srazmerno svom vlasničkom udelu. Rimokatoličkoj crkvi su ovi prostori deset godina ranije vraćeni u postupku restitucije.
„Naša molba je da nam pomognete da se gore navedene zgrade koje su od istorijskog i kulturnog značaja sačuvaju, da se iz budžeta grada za sledeću godinu planiraju i odobre sredstva za sufinansiranje radi sanacije navedenih stambeno-poslovnih zgrada. Obnavljanjem ovih zgrada bi se rešio višegodišnji problem, što treba da bude i interes Grada Novog Sada“, zaključuje se u dopisu.
Iz Skupštine je stigao odgovor koji navodi da je zahtev prosleđen na dalju nadležnost Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, Gradskoj upravi za kulturu i Gradskom veću Grada Novog Sada, kako Skupština nije ovlašćena da po predlogu župnika i upravnika razmatra i donese odluku kojom bi se obezbedila sredstva za sanaciju.
Naredne godine, ipak, doći će do pomaka, i to u vidu dokumenta usvojenog na sednici Skupštine grada.
„Nerealno je očekivati da se sva kulturna dobra obnove u isto vreme“
Dvadeset sedmog juna 2022. godine na Skupštini grada usvojen je Program sprovođenja mera tehničke zaštite na kulturnim dobrima i dobrima koja uživaju prethodnu zaštitu u Gradu Novom Sadu.
„Ovim programom utvrđuju se kulturna dobra, kao i dobra koja uživaju prethodnu zaštitu, na kojima će se sprovoditi mere tehničke zaštite, za koje su obezbeđena sredstva u budžetu Grada Novog Sada za 2022. godinu, u okviru razdela Gradske uprave za kulturu, kao i subjekti koji će učestvovati u realizaciji ovog programa“, govori prva tačka.
U Program je pod tačkom IV, brojem 27, uvršten i stambeno-poslovni objekat „Vatikan“ u ulici Mite Ružića 2, Laze Telečkog 9 i Katolička porta 4 i 6, sa naznakom „obnova fasade“.
Tačka III navodi da će se Program realizovati u skladu sa Finansijskim planom i Programom rada Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, Novi Sad za 2022. godinu, i da podrazumeva izvođenje konzervatorsko-restauratorskih i građevinsko-zanatskih radova, kao i stručni i konzervatorski nadzor nad radovima.
Radovi na obnovi fasade do danas nisu započeti. Na pitanje novinara portala VOICE postavljeno Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada o tome da li je stepen ugroženosti objekata bio uzet u obzir pri planiranju početka radova, odnosno, da li su prioritizovani objekti poput Vatikana, čije je stanje okarakterisano kao „loše“, i da je „potrebna brza intervencija kako bi se sprečilo dalje propadanje objekta“, usledila je tvrdnja da druge prostorno kulturno-istorijske celine trenutno imaju prednost pri odabiru za obnovu.
„Obnova fasade na ovom objektu rađena je 2004-2005. godine sredstvima Grada Novog Sada. Značajan broj objekata u Starom jezgru kome pripada palata Vatikan, većina objekata u podgrađu Petrovaradinske tvrđave i Almaškom kraju tada nisu bili obuhvaćeni obnovom. Ti objekti su imali prioritet u odabiru za obnovu koja traje od 2016. godine do danas“, navode iz Zavoda.
Oni dodaju, takođe, da sredstva ne mogu iste godine biti obezbeđena za sve objekte koje je ta institucija predložila i koji su uvršteni u Program sprovođenja mera tehničke zaštite na kulturnim dobrima i dobrima koja uživaju prethodnu zaštitu.
„Nerealno je očekivati da se sva kulturna dobra na teritoriji grada Novog Sada mogu obnoviti sredstvima Grada u isto vreme, kao i da se za jedan objekat svakih 15 godina izdvajaju sredstva iz budžeta, a za druge 50 i više godina nijednom“, navodi se u odgovoru u vezi sa slučajem Palate Vatikan.
Da je „stambenoj zajednici i stanarima više puta od strane Zavoda pojašnjeno koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se pristupilo obnovi fasada finansijskim sredstvima koja bi izdvojio Grad“, kako je Zavod naveo u odgovoru na pitanja o slučaju Palate Vatikan, potvrđuje i Radenko Pavlović, na čiji je zahtev 22. jula ove godine dostavljen dokument u kom se navode uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite.
„Zgrada je uvrštena u Program, a na nama je da održavamo zgradu prema propisima dok radovi ne počnu“, zaključuje on.
Kako ispuniti preduslove za početak radova na obnovi fasade?
Urađen projekat obnove, obezbeđen pravni osnov za ulaganje i ishodovano Rešenje o odobrenju za izvođenje radova i prijava tekućeg održavanja su preduslovi za realizaciju radova na obnovi fasade.
Na pitanje novinara VOICE-a o tome da li je ijedan od ovih preduslova ispunjen od dana kada je izdato Stručno mišljenje o stanju Palate Vatikan, usledio je odgovor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada da je „preduslov da bi se krenulo u sve pomenute procedure obezbeđivanje finansijskih sredstava“.
„Sredstva za ovaj objekat nisu dobijena. Tek po obezbeđivanju finansijskih sredstava rade se projekti, sprovode postupci javnih nabavki i nakon toga pristupa se daljim procedurama“, konstatuje se u dopisu.
Ove navode potvrđuje i Aleksa Ciganović, diplomirani inženjer arhitekture i konzervator savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji se slaže sa ocenom da je novac ovde ključni problem.
„Primera radi, planiranje radova poput izrade adekvatnog predmera i predračuna nije moguće bez podizanja stabilne skele radi pristupa nedostupnim delovima objekta u cilju snimanja detalja, razmeravanja profila i uzimanja uzoraka. Takva skela ima svoju prilično visoku cenu u koju ne ulazi samo njena montaža, već i vreme održavanja na fasadi, podleže izradi posebnog elaborata i tehničkoj kontroli, a obavezno je postavlja angažovani odgovorni izvođač radova po ugovoru – što je sve deo finansijskih i formalnih aktivnosti“, objašnjava sagovornik.
Šta očekivati u budućnosti?
Uzevši u obzir da je bez finansijskog aspekta nemoguće pristupiti obezbeđivanju preduslova za rad na fasadi, a samim tim i započeti radove obnove, pitanje je kada će na red doći radovi na Palati Vatikan, ali i na drugim zaštićenim objektima, od kojih neki nisu ni ušli u Program sprovođenja mera tehničke zaštite na kulturnim dobrima i dobrima koja uživaju prethodnu zaštitu u Novom Sadu.
Nedaleko od Palate Vatikan nalazi se i objekat na adresi Katolička porta 1, čiji je Dobrivoje Simić aktuelni upravnik. Na njegov zahtev, Zavod za zaštitu spomenika kulture grad Novog Sada doneo je za ovu stambenu zajednicu izveštaj o stanju objekta, kojim se konstatuje da je biber crep na krovnoj kosini prema Katoličkoj porti dotrajao, da je ulična fasada „veoma devastirana“, a i stanje dvorišne fasade ocenjeno je kao „devastirano“.
Sa druge strane, na zahtev da taj objekat bude predložen za Program sprovođenja mera tehničke zaštite na kulturnim dobrima i dobrima koja uživaju prethodnu zaštitu u Gradu Novom Sadu, rečeno je da taj objekat nije ušao u Program za 2025. godinu, i zaključeno da je „prema Zakonu o kulturnom nasleđu vlasnik, odnosno držalac, dužan da čuva i održava kulturno dobro“.
Osvrtom na slučaj Palate Vatikan, može se zaključiti da se u još nepovoljnijoj situaciji nalaze zgrade koje do ove godine nisu ušle u Program, te da su sve one suočene sa neizvesnom sudbinom koju deli i Palata, koju je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada 2019. godine okarakterisao kao „najdragoceniju novosadsku pjacetu“.
Tijana Doroški (VOICE)
